VERSKI KALENDAR

Sv. IGNJATIJE  2.januar

Isus je ucceci svoje uccenike smernosti uzeo jedno dete i rekao : Ko se ponizi kao ovo dete, onaj je najvecci u Carstvu nebeskome. To je dete bio Ignjatije. Kada je odrastao bio je uccenik svetog Jovana Bogoslova, a kasnije episkop u Antiohiji. Car Trajan je pokussao da ga preobrati, a kad nije uspeo bacio ga je u rimsku arenu da ga rastrgnu lavovi 106.godine.

 

Sv.  STEFAN  9.januar

Bio je Jevrejin i srodnik apostola Pavla. Pomagao je oko sirotinje u Jerusalimu. Optuzzen je da je hulio na Boga i Mojsija, a uz pomocc lazznih svedoka i osudjen. Izveli su gai z grada i kamenovali.

 

Sv.  VASILIJE  VELIKI  14.januar

Rodjen je u vreme cara Konstantina, sskolovao se u Atini i bio vrlo obrazovan. ZZiveo je samo pedeset godina, ali je bio ccvrst oslonac Crkve i njen revnosni strojitelj. Umro je 14.januara 379. godine.

 

Sv.  JOVAN  KRSTITELJ  20.januar

On je bio takve moralne ccistote da se pre mogao nazvati andjelom nego smrtnim ccovekom, a jedini je ccovek na svetu koji je mogao rukom pokazati onog koga je prorokovao. Jovanova glavna uloga u zzivotu bila je na dan Bogojavljanja, pa je Crkva od davnina, dan po Bogojavljanju posvetila njegovom spomenu.

 

Sv.  SAVA  27.januar

Rastko Nemanjic, Sveti Sava, rodjen je 1169. godine. Dok je bio joss sasvim mlad tezzio je duhovnom zzivotu zbog ccega je odbegao u Svetu Goru i zamonassio se. Sava je izdejstvovao kod cara i patrijarha nezavisnost srpske crkve i postao prvi srpski Arhiepiskop, a zajedno sa svojim ocem podigao Hilandar. Stvarajucci srpsku crkvu stvarao je i drzzavu i kulturu. Umro je u Trnovu na Bogojavljanje 1236. Kralj Vladislav preneo je njegovo telo u Milessevu. Posle 359. godina silni Sinan-passa spalio je svetiteljeve mossti na Vraccaru, ali je svetosavski duh od tada joss jacce zziveo u narodu.

 

Sv. Apostol PETAR – CCASNE  VERIGE  29.januar

Na ovaj dan spominje se apostol Petar zbog veriga u koje je bio okovan po naredbi cara Iroda. U njegovoj tamnici pojavio se andjeo I verige su spale sa Petra. Pricca se, da su se mnogi bolesnici izleccili dodirnuvssi samo verige.

 

Sv.  TRI  JERARHA  12.februar

Zapravo su svetitelji : Vasilije Veliki, Grigorije Bogoslov i Jovan Zlatousti, a svaki od njih ima svoj dan praznovanja u mesecu januaru. Ovaj praznik je ustanovljen u XI veku da bi okonccao narodnu raspravu koji je od svetaca vecci : Grigorije-zbog dubine uma, Vasilije-zbog ccistote i hrabrosti ili Zlatousti zbog reccitosti.

 

Sv.  TRIFUN  14.februar

Joss od malena je mogao isceljivati bolesti na ljudima i zzivotinjama i isterivati iz njih zle duhove. Izleccio je ccerku rimskom caru Gordijanu, a svo bogatstvo koje je od njega dobio razdelio je narodu. Poseccen je maccem 250. godine.

 

 

Sv.  SIMEON  BOGOPRIMAC  16.februar

Simeon je bio izabran da prevede Bibliju sa jevrejskog na grccki jezik. Prilikom prevoda zbunio se od recci djeva cce zatrudneti i rodicce sina, i odluccio je da napisse mlada zzena. Onda se Simeonu javio andjeo Bozzji i objasnio da je proroccanstvo istinito i da cce mocci da se u njega uveri. Kada je Djeva sa Mladencem dossla u hram jerusalemski Duh Bozzji javio je Simeonu radosnu vest. Radosni starac uzeo je Hrista u ruke, a potom zamolio Boga da ga sretnog otpusti iz ovog zzivota. Zato se danas on smatra i zasstitnikom dece.

 

Sv  GEORGIJE  DJURDJEVDAN  6.maj

Odrastao je u Palestini gde je zziveo sa majkom i vec u dvadesetoj godini dospeo do ccina tribuna u sluzzbi cara Dioklecijana. U to vreme car je vodio progon hrisscana ali je Djordje priznao caru da je i on hrisscanin. Baccen je u tamnicu gde je vaskrsao jednog mrtvaca, a preobratio je u veru i carevu suprugu Aleksandru. Car je onda odluccio da Djordja i svoju zzenu osudi na smrt seccenjem glave.

 

Sv.  MARKO  8.maj

Bio je saputnik i pomoccnik apostola Petra koji je u svojoj poslanici Marka nazvao svojim duhovnim sinom. Marko je napisao Sveto Jevandjelje koje je i apostol Petar posvedoccio kao istinito i tada ga je u Misiru postavio za episkopa i propovednika.

 

Sv.  VASILIJE  OSTROSSKI  12.maj

Rodjen je u Popovom Selu u Hercegovini i od malena je tezzio veri i Crkvi. Zamonassio se u trebinjskom manastiru Uspenia Bogorodice, a kasnije postao episkop zahumskog i skenderijskog. ZZiveo je u manastiru Tvrdossu do turskog razaranja odlake se seli u Ostrog. Umro je u XVI veku, a njegove ccudotvorne i celebne mossti i njegov grob ccuvaju se do dana danassnjeg.

 

Sv.  PROROK  JEREMIJA  14.maj

Pocceo je da prorokuje u svojoj 15. godini. Stalno je proganjan jer je prorokovao mnoge nesrecce carevima i velikassima. Prorokovao je dolazak Deve sa Mladencem i u Misiru su ga Jevreji kamenovali. Po predanju car Aleksandar Veliki posetio je grob prorokov a po njegovoj naredbi telo je preneto i sahranjeno u Aleksandriji.

 

Sv.  JOVAN  BOGOSLOV  21.maj

Boravio je u Efesu i mnoge je tamo preobratio u hrisscanstvo. U progonstvu na ostrvu Patmos napisao je Jevandjelje i Otkrovenje. Kada je sveti Jovan vec imao visse od sto godina izassao je sa svojih sedan uccenika iz Efesa i naredio im da iskopaju grob u obliku krsta u koji je on legao a potom bio sahranjen. Vernici su kasnije otkopali Jovanov grob ali tela nije bilo. Jedino se od njegovog groba dizao neki sitni prah, mirisan i lekovit svakog 21.maja. Tim prahom narod je leccio bolesne.

 

Sv.  NIKOLAJ  22.maj

Proveo je svoj vek kao andjeo Bozzji. Za zzivota su g avec smatrali svetiteljem i prizivali u pomoc koju je nesebiccno pruzzao. Pri prenosu njegovih mosstiju desila su se mnogobrojna ccuda, a u ovaj dan najccessce se spominje kako je sveti Nikola povratio vid slepom srpskom kralju Stefanu Deccanskom.

 

Sv.  KIRILO i METODIJE  24.maj

Ova dva brata su rodjena u Solunu. Metodije je deset godina proveo medju Slovenima kao oficir gde je nauccio jezik, a potom se zamonassio. Ubrzo mu se pridruzzio i Kirilo pa su mnogo naroda uveli u hrissccanstvo. Sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i pocceli da prevode crkvene knjige sa grcckog na slovenski. Na poziv kneza Rastislava dolaze u Moraviju, a kasnije na papin u Rim gde se Kirilo razboleo i umro 869. godine. Metodije se vratio u Moraviju gde je i umro, a njihov rad su nastavili uccenici na ccelu sa svetim Klimentom.

 

Sv.  CAR KONSTANTIN I CARICA JELENA  3.jun.

Po predanju caru Konstantinu uocci borbe sa Maksencijem ukazao se krst na nebu ; car je naredio da mu se isti takav iskuje, poneo ga je u boj i pobedio. Odmah potom izdao je Edikt u Milanu 313. godine kojim je prestao progon hrissccana. Posle pobede nad Vizantijom sagradio je divan prestoni grad na Bosforu i nazvao ga Konstantinopolj. Kada se tessko razboleo javili su mu se Petar i Pavle a car je trazzio da se krsti, nakon ccega je i ozdravio. Careva majka sveta Jelena je kada je bila u Jerusalimu pronassla ccasni krst Gospodnji i sazidala crkvu Vaskrsenja na Golgoti.

 

Sv. VELIKOMUCCENIK CAR LAZAR  28.jun

Jedan od srpskih velikassa koji je sagradio mnoge crkve, obnovio Hilendar i Gornjak, a bio je i ktitor ruskog manastira Pantelemojna. Stradao je na Vidovdan na Kosovu.

 

Sv.  JOVAN PRETECCA  IVANJDAN  7.jul

Njegovo rodjenje je najavio andjeo Gavril roditeljima Zahariju i Jelisaveti. Zaharije nije odmah poverovao i ostao je nem do osmog dana po rodjenju deteta. Onda je otac na dasci napisao ime deteta Jovan i odmah progovorio. Kada je ovo doznao Irod naredio je pokolj dece ali je Jelisaveta uspela da spase Jovana i sa njim pobegne u pessteru. Tu je uskoro preminula, a deccak je ostao sam u pustinji na staranju Boga i Andjela.

 

Sv. APOSTOLI  PETAR I PAVLE  12.jul

 

Sv.  PETAR I  PAVLE  PETROVDAN  12.jul

Sveti Petar bio je ribar i prvo se zvao Simeon. Gospod mu je dao ime Kif ili Petar i prvi je od uccenika jasno izrazio veru u Isusa. Propovedao je u Palestini, Maloj Aziji, Iliriku i Italiji. Po Neronovoj zapovesti razapet je na krst.

Sveti Pavle prvobitno se zvao Savle i bio je farisej i progonitelj hrisscana. Kada se obratio u veru postao je apostol i propovednik Jevandjelja. Poseccen je u Rimu za vreme Nerona isto kao i Petar.

 

Sv.  PROKOPIJE  21.jum

Prvo je kod cara Dioklecijana stekao ccin vojvode. Progonio je hrissccane i na jednom takvom zadatku dok je trajao zemljotres javio mu se Gospod i pokazao mu krst na nebu. Od tada ceo njegov zzivot bio je borba za krst i hrissccanstvo.Kada je dospeo u tamnicu opet mu se javio Gospod i krstio ga u Prokopije

 

Sv.  ARHANDJEL GAVRILO  26.jul

Praznovanje ovog dana ustanovljeno je na Setoj Gori u IX veku povodom javljanja ovog arhandjela u jednoj cceliji gde je prstom u kamenu napisao pesmu o Bogorodici. Pesma se zvala Dostojno pa se ova ccelija i danas tako zove. Valja spomenuti njegova javljanja i Mojsiju, proroku Danilu i svetoj Ani da ce roditi Devu Mariju.

 

Sv.  PROROK  ILIJA  2.avgust

Kada se Ilija rodio njegov otac Savah video je oko njega andjele koji ga povijaju ognjem i hrane plamenom, ssto je bilo znamenje njegovog plamenog karaktera i sile ognjene. Mladost je proveo u dubokom razmissljanju i molitvi, ccesto sam u pustinji. Po predanju zatvorio je nebo I kissa nije padala tri I po godine, a ognjem sa neba zapalio je zzrtvu Bogu svome. Molitvom je potom poslao kissu na zemlju.

 

Sv. VELIKOMUCCENIK PANTELEJMON  9.avgust

Kao mlad postao je lekar. Pantelejmon ssto znacci svemilostivi izleccio je ccudotvorno, imenom Hristovim, jednog slepca koga su drugi lekari bezuspessno pokussavali I tada ga iz zavisti ini prijavisse kao hrissccanina. Osudjen je na poseccenje maccem koje se izvrssilo pod jednom maslinom koja se potom cela okitila plodovima.

 

Usekovanje glave Sv. JOVANA KRSTITELJA  11.septembar

Irod Antipa je zaveden plesom Salome, kccerke svoje druge zzene obeccao da cce joj ispuniti jednu zelju. Na nagovor majke Saloma je potrazzila glavu Jovana Krstitelja propovednika iz Galileje. Smrt Jovanova dogodila se pred Pashu, a 11. septembar je datum kada je osvesstana crkva koja je podignuta na mosstima Jovanovim, a ktitori su car Konstantin i carica Jelena.

 

Sv.  JOAKIM I ANA  22.septembar

Pedeset godina zziveli su u braku Joakim i Ana bez dece. Pod starost otissli su u Jerusalim u hram da prinesu zzrtvu Bogu kad ih je ukorio prvosvesstenik. Stari ljudi su se rastuzzili I dadosse sena molitvu d aim se desi ccudo I da dobiju jedno dete. Bog im posla andjela nebeskog da im objavi rodjenje kcceri i kroz 9 meseci Ana rodi Svetu Devu Mariju.

 

Prepodobni KIRIK – MIHOLJDAN  12.oktobar

Kao vrlo mlad kroz Sveto pismo rano je pocceo da ssiri veru. Boravio je u visse manastira, razobliccavao jeresi, a post i bdenje u pustinji bili su njegov uobiccajeni naccin zzivota.

 

 

Pokrov  PRESVETE BOGORODICE  14.oktobar

Dogadjaj koji crkva praznuje dogodio se 14. oktobra 911. godine u Carigradu na svenoccnom bdenju. Crkva je bila puna ljudi i oko ccetiri sata iza ponocci sveti Andrej ugledao je Presvetu Bogorodicu sa rasprostrtim omoforom iznad naroda. On upita Epifanija jel i on vidi isto ssto mu uccenik i potvrdi.

 

Sv. APOSTOL  TOMA – TOMINDAN  19.oktobar

Jedan je od dvanaest velikih apostola. Kroz njegovu sumnju u vaskrsenje Gospoda Hrista dobila se nova potvrda tog ccudesnog dogadjaja.

 

Sv.  PETKA  27.oktobar

Po smrti roditelja device Petka zapoccela je podvizzniccki zzivot. Otissla je prvo u Carigrad a potom do svoje starosti zzivela u Jordanskoj pustinji u postu I molitvi. U starosti joj se javi glass a neba da se vrati u rodni kraj. Upokojila se u XI veku u rodnom Epivatu. Njene mossti tokom vremena selile su se od Carigrada, Trnova, Beograda do Jassija u Rumuniji.

 

Sv.  LUKA  31.oktobar

Bio je vrlo obrazovan. Napisao je Jevandjelje oko 60. godine. Po smrti apostola Pavla propovedao je Jevandjelje po Italiji, Dalmaciji i Makedoniji. ZZivopisao je ikone svetih Petra i Pavla, te se zato smatra osnivaccem hrissccanskog ikonopisa.

 

Sv.  DIMITRIJE – MITROVDAN  8.novembar

U poccetku je bio Solunski vojvoda ali je u toku progona na hrissccane javno priznao svoju veru i imetak razdelio narodu. Baccen je u tamnicu a nakon nekoliko dana su ga izboli vojnici kopljima na molitvi. Stradao je u Solunu pa se smatra i zasstitnikom tog grada.

 

Sv.  KOZMA I DAMJAN  VRACCEVI  14.novembar

Rodjeni su negde u Aziji i kao mladi izuccili lekarske vesstine . Prozvani su bezmednim vraccima tj. Besplatnim lekarima koji su primili Hristovu zapovest : badava primiste, badava dajte.

 

Sv.  GEORGIJE – DJURDJIC  16.novembar

Ovaj svetac stradao je za vreme cara Dioklecijana, a pre svoje smrti zamolio je jednog slugu da mu telo prenese u Palestinu odakle mu je bila i majka kao i svo bogatstvo koje je po njegovoj zzelji bilo podeljeno sirotinji.

 

Sv. ARHANDJEL MIHAILO  ARANDJELOVDAN  21.novembar

Bio je vojvoda andjeoske vojske jer je svojim delovanjem spasao mnoge pale andjele koje je Lucifer povukao sa sobom. Mnogi ga smatraju zzivim svetiteljem ali ipak mu se sprema zzito za slavu.

 

Sv. MUCCENIK STEFAN DECCANSKI  SVETI MRATA  24. novembar

Sin je kralja Milutina I otac cara Dussana. Po occevom naredjenju bio je oslepljen ali mu se pre oslepljivanja na Ovccjem polju prikazao sv. Nikola i rekao da cce mu povratiti vid. Tako i bi i on sagradi hram Visoki Deccani. Sa sv. Savom I knezom Lazarom, Stefan ccini trojstvo najmudrijih I najpozzrtvovanijih liccnosti I svetitelja koje je dao srpski narod.

 

Sv.  JOVAN  MILOSTIVI  25.novembar

Imao je porodicu, ali sum u zzena I deca rano umrli I on je ostao sam. CCuven je zbog milosrdja.

 

Sv.  JOVAN  ZLATOUSTI  26.novembar

Uccio je grccku filosofiju, ali je primio hrissccanstvo. Po smrti roditelja Jovan se zamonassio napisao je knjigu O Svesstenstvu i vrlo brzo i sam postao svesstenik. Rastumaccio je Sveto Pismo, susbio je prodaju oprosta za novac i ostavio crkvi mnoge knjige beseda. Njegove mossti poccivaju u Vatikanu sem glave koja se nalazi u uspenskom hramu u Moskvi.

 

Sv. APOSTOL  MATEJ  29.novembar

Bio je carinik i skupljacc poreza, ali se na prvi poziv Gospoda preobratio u hrissccanstvo. Napisao je Jevandjelje na jevrejskom jeziku.

 

 

 

 

Vavedenje PRESVETE BOGORODICE  4.decembar

Kada je Deva Marija napunila tri godine njeni roditelji su je doveli u hram u Jerusalim da je predaju Bogu. Na ulazu ju je doccekao Zaharije i uveo je u svetinju i u oltarski deo. Tu je provela devet godina uz stalne posete roditelja. Nakon njihove smrti dali su je rodjaku Josifu u Nazaret da pod stalnim nadzorom zzivi u deviccanstvu. Ona je tako postala prva dozzivotno zavesstana devojka.

 

Sv.  ALIMPIJE STOLNIK  9.decembar

 Kao djakon sluzzio je u crkvi ali se kasnije povukao na jedno groblje od kojeg su ljudi bezzali zbog raznih prividjenja. Tu je postavio krst i izgradio hram sv. Efimije koja mu se javila u snu. Potkraj hrama podigao je stub na koji se popeo i boravio 53 godine. Najzad ljudi su pocceli da ga posstuju i da mu veruju, da od njega dobijaju utehu, pouke i iscelenja. Oko njegovog stuba podignuta su dva manastira, jedan musski i jedan zzenski.

 

Sv.  ANDREJ  PRVOZVANI  13.decembar

Bio je ribar kao i njegov brat apostol Petar. Najpre je bio uccenik Jovana Krstitelja ali kada je video Isusa possao je za njim kao prvi apostol I priveo veri I svog brata Petra. Po silasku Svetog Duha dobio je u zadatak da propoveda Jevandjelje u Vizantiji I Trakiji, Podunavlju I Rusiji oko Crnog Mora I najzad u Epiru, Grcckoj, Peloponzeu gde je I stradao. Svetiteljeva glava je u Rimu, a jedna ruka u Moskvi.

 

Sv. NIKOLAJ  CCUDOTVORAC – NIKOLJDAN  19.decembar

SSirio veru u narodu. Bio je arhiepiskop mirklijski  te je u vreme progona hrissccana pod Dioklecijanom dospeo u tamnicu ali je i tamo ssirio propoved. Joss za zzivota ljudi su ga smatrali svecem i prizivali u pomocc u mukama i nevoljama.

 

 

 

BOZICNI PRAZNICI I OBICAJI

 

Bozic se praznuje kao uspomena na dan rodjenja Gospoda Isusa Hrista. Cinjenica da je to praznik radjanja novog zzivota, praznik dece i detinjstva, praznik roditeljstva, ukrasio je ovaj praznik najlepsim verskim obiccajima i obredima. Svi ti obiccaji i obredi imaju jedan cilj : da se saccuva i uvecca porodica i imanje domaccina.

 

DETINJCI

 

Slave se trecce nedelje pred Bozzicc.Tog dana ujutru rano, ili po povratku iz Crkve, odrasli vezzu svoju ili tudju decu. Obiccno se vezzu ruke ili noge, pa se jednim delom kanap zavezze za stolicu ilisto. Ovo vezivanje ima vissestruku siboliku : ccvrste porodiccne veze i upuccuje ukuccane na sstedljivost i istrajnost u vrlinama, jer onaj koji poseduje possteno zaradjenu imovinu lako cce sebe otkupiti. Deca obiccno sasstede neke novcepa za taj dan da bi se odressila kupe neke sitnije poklone.

 

MATERICE

 

Ovo je najvecci hrissccanski praznik majki i zzena koji se proslavlja druge nedelje pred Bozzicc. Tog dana deca porane i zavezzu majke. Nakon ccestitanja praznika majke se dresse deljenjem poklona.

 

OCCEVI

 

U prvu nedelju pred Bozzicc praznuju se occevi, a na isti naccin kao i materice i detinjci dele se pokloni.

 

TUCINDAN

 

Ovaj praznik se proslavlja 5.januara. Toga dana se kolje i redi peccenica za Bozzicc. Za peccenicu se obiccno kolje prase ili jagnje, a u nekim krajevima se joss dodaje ccurka,guska ili kokoss. Na ovaj praznik ne valja tucci decu jer cce cele godine biti nevaljala i bolovacce od ccireva.

 

BADNJIDAN

 

Naziv je dobio po tome jer se toga dana secce badnjak i unosi u kuccu. Ovaj dan se proslavlja 6.januara. Sa ovim danom vecc poccinje Bozziccno slavlje. Ujutru rano, pucanjem iz pussaka ili prangija objavljuje se polazak u ssumu po badnjak. CCim svane lozzi se vatra i pristavlja se uz nju peccenica. Badnjak je obiccno mlado hrastovo ili cerovo drvo. Kada odabere odgovarajucce drvo domaccin se okrene istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju krsnu slavu i sutrassnji praznik, uzima sekiru u ruke i secce badnjak. Po narodnom verovanju, badnjak se mora posecci sa tri jakaudarca, a kad se donese kucci ostavi se kod ulaznih vrata do uvecce.

Badnje vecce prakticcno spaja Badnji dan i Bozzicc. Uvecce domaccin sa sinovima I ostalim ukuccanima unosi u kuccu peccenicu, badnjak i slamu i pozdravlja domaccicu i zensku cceljad sa Dobro vecce ! CCestit Bozzicc, Badnje vecce! Posle badnjaka u kuccu se unosi slama I posipa po celoj kucci. Domaccica u slamu koja je pod stolom za kojim se veccera stavlja razne sitne poklone, slatkisse I igracckice koje deca trazze I pijuccu kao pilicci. Veccera je posna, obiccno se priprema prebranac, svezza ili sussena riba I druga posna jela.

 

BOZZICC

 

Prvi dan Bozzicca je uvek 7.januar, a proslavlja se tri dana. Na Bozzicc ujutru zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, puca se iz pussaka i prangija i objavljuje se dolazak Bozzicca i velikog slavlja. Ljudi se pozdravljaju reccima ¨Hristos se rodi !¨i odpozdravljaju ¨Vaistinu se rodi !¨ Na Bozzicc rano prepodne u kuccu dolazi specijalni gost koji se zove polozzajnik. Possto ukuccane pozdravi odlazi kod pecci ili ssporeta, dzara vatru i izgovara zdravicu. Polozzajnik u stvari simbolizuje Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i dossli novorodjenom Hristu na poklonjenje. Domaccica posle toga posluzzi polozzajnika i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je ccovek koji na Bozzicc i tokom cele godine donosi sreccu u kuccu.

 

CCESNICA

 

Rano ujutru na Bozzicc domaccica zamesi testo od kog pecce pogaccu i u nju stavlja novccicc. Ova pogacca se lomi za vreme bozziccnog ruccka a ukuccanin koji nadje paru bicce sreccan i bericcetan cele godine.

 

OBICCAJI ZA VASKRS

 

LAZAREVA SUBOTA – VRBICA

 

Subota uocci praznika Cveti posveccena je uspomeni na vaskrsenje ccetvorodnevnog  Lazara i na ulazak Hristov u Jerusalim. Ovaj praznik je iskljuccivo praznik dece. Za taj dan majke sveccano obuku decu, odvedu ih u crkvu, kupuju im zvonccice okaccene na trobojku i stavljaju oko vrata. Sa ovim danom poccinju veliki Vaskrssnji praznici.

 

VELIKA NEDELJA

 

Ova nedelja se naziva joss i Strasna nedelja, u kojoj se slavi uspomena na izdaju, hvatanje i stradanje Isusovo. U ovoj nedelji su najbitniji praznici Veliki ccetvrtak i Veliki petak. Na Veliki ccetvrtak sluzzi se liturgija svetog Vasilija Velikog i tog dana je Gospod ustanovio  svetu tajnu priccesscca, zato je dobro tog dana da se priccesti.

Na Veliki petak kada se slavi uspomena na Hristovo raspecce u nassim hramovima popodne se iznosi plasstanica koju vernici celivaju sve do Vaskrsa.Ove nedelje crkva zapoveda najstrozziji post bez ribe i ulja. Na Veliki petak pozzeljno je da nissta ne jede.

 

VASKRS

 

Je najvecci hrissccanski praznik. Tog dana je Isus vaskrsao iz mrtvih pobedio smrt i svim ljudima od Adama i Eve do poslednjeg ccoveka na zemlji darovao veccni zzivot. Zbog ovog znaccaja svaka nedelja u godini naziva se joss i malim Vaskrsom. Vaskrs spada u pokretne praznike ; najranije mozze da padne 4.aprila, a najkasnije 8.maja po novom kalendaru. U celom hrissccanskom svetu za ovaj dan je vezan obiccaj darivanja jajima.Jaje je simbol obnavljanja prirode i zzivota. Jaja se farbaju po pravilu u crvenu boju, a prvo ofarbano jaje se naziva ccuvarkuccom i ostavlja se do naredne godine.

I Vaskrs ima svoj pozdrav ¨Hristos Voskrese¨ I odgovor ¨Vaistinu Voskrese ¨.

 

 

POBUSANI PONEDELJAK

 

Prvi ponedeljak posle Vaskrsa, u nekim krajevima ovaj dan se obelezzava I kao zadussnice. Izlazi se na groblja, pale se svecce, uredjuju grobovi I svesstenik vrssi parastose I pomene za pokoj dussa pokojnika. Taj dan se iznose farbana vaskrssnja jaja nag rob, potom se dele sirotinji.